Upala desni ili bol u desnima – sve što treba da znate

Krvavi ispljuvak ili bol u desnima, kao „nenapadan“ problem, može biti prava napast, ali i dovesti do veoma ozbiljnih dentalnih stanja. Ovo „tiho“ oboljenje javlja se kod velikog broja populacije, a s obzirom na to da u većini slučajeva simptomi nisu značajno izraženi, mnoge osobe nisu svesne činjenice da imaju upalu desni.

Gingivitis, poznatiji kao „upala desni“, predstavlja uobičajeni i blagi oblik bolesti desni koji uzrokuje iritaciju, crvenilo i otok (zapaljenje) gingive (desni), tj. dela tkiva uz zub.

Upalu desni važno je ozbiljno shvatiti i odmah početi sa lečenjem, jer je ona prvi korak ka ozbiljnom stanju zvanom paradontopatija koje izaziva gubitak zuba.

Najčešći uzrok upale desni je loša oralna higijena. Navike u oralnom zdravlju, poput pranja zuba najmanje dva puta dnevno, svakodnevnog čišćenja zubnim koncem i redovnih poseta zubaru, mogu pomoći u sprečavanju i razvijanju gingivitisa.

Koji su simptomi upale desni?

Zdrava gingiva (desni) ne boli, čvsta je čitavom površinom i bledo ružičaste boje, čvrsto postavljena oko podnožja krunice zuba. Svaka promena neke od ovih osobina može pomoći da i sami utvrdite da imate problem sa desnima.

Simptomi gingivitisa su:

• otečena gingiva (desni)
• tamnocrvena gingiva (desni)
• krvavi ispljuvak pri pranju zuba ili pri korišćenju zubnog konca
• loš zadah
• meka, spuštena gingiva

Ako primetite bilo kakve znake i simptome gingivitisa, zakažite pregled kod stomatologa. Što pre potražite negu, to su veće šanse da sprečite progresiju gingivitisa u paradontopatiju.

Šta izaziva gingivitis?

Najčešći uzrok gingivitisa je loša oralna higijena koja podstiče stvaranje plaka na zubima, koji predstavlja nevidljivi sloj sastavljen uglavnom od bakterija koje nastaju na zubima. Plak nastaje kada šećeri u hrani dođu u kontakt sa bakterijama koje se nalaze u usnoj duplji. Plak zahteva svakodnevno uklanjanje, jer brzo iznova stvara sloj.

Uporni plak, koji se neredovno uklanja, pretvara se u kamenac koji se nastanjuje između zuba ili na samom dnu zuba. Zubni kamenac otežava uklanjanje plaka, stvara zaštitni štit za bakterije i izaziva iritaciju duž linije desni.

U ovakvoj sredini, gingiva (desni) postaje sklona upali, do koje u krajnjem i dođe. Ukoliko plak i kamenac ostanu na zubima dugo, oni iritiraju gingivu, uzrokujući upalu.

Vremenom desni nateknu i lako krvare. Može doći i do kvarenja zuba tj. nastanka karijesa. Ukoliko se ne leči, gingivitis može preći u parodontopatiju koja, u krajnjem, izaziva gubitak zuba.

Za uklanjanje kamenca potrebno je profesionalno čišćenje zuba.

Koji su faktori rizika nastanka gingivitisa?

Gingivitis je uobičajen i svako ga može razviti. Faktori koji povećavaju rizik od gingivitisa su:

• neredovna higijena usne duplje,
• pušenje ili žvakanje duvana,
• suva usta,
• loša ishrana,
• oboljenja i druga hronična stanja,
• određeni lekovi,
• hormonske promene (trudnoća, menstrualni ciklus ili upotreba kontracepcijskih pilula),
• genetika.

Šta ukoliko se gingivitis iskomplikuje?

Jedan od teških oblika gingivitisa je tzv. nekrotizirajući ulcerozni gingivitis, koji uzrokuje bolne desni i ulceracije koje krvare. Ovo stanje desni je gotovo svakodnevica u zemljama u razvoju koje imaju lošu ishranu i loše životne uslove.

Takođe, nelečeni gingivitis može preći u bolest desni koja se širi pored tkiva i na kosti (paradontopatija).

Vrlo često, hronično zapaljenje gingive može biti povezano sa nekim sistemskim bolestima kao što su respiratorne bolesti, dijabetes, srčana oboljenja, ili reumatoidni artritis.

Da li se gingivitis leči?

Pravovremeno lečenje zaustavlja simptome gingivitisa i sprečava njegovo napredovanje u ozbiljnije bolesti desni i gubitak zuba. Ukoliko se usvoji dnevna rutina dobre nege usne šupljine i životne navike promene na bolje, uspeh će biti neizostavan. Ipak, važno je naglasiti da lečenje nije kratkotrajan proces.

Stomatološka dijagnostika paradontopatije

Pregledom stomatološke i medicinske istorije i stanja, može se utvrditi stanje i dijagnoza zuba i desni.

Pregled zuba, desni, usta i jezika na znake plaka i upale, merenje dubine džepa između desni i zuba umetanjem zubne sonde pored zuba ispod linije desni, daće pravu sliku stomatologu o stanju desni.

Kod zdravih desni, dubina džepa je obično između 1 i 3 milimetra, dok džepovi dublji od 4 mm mogu ukazivati na bolest desni.

Ukoliko nije jasno šta je izazvalo upalu desni, stomatolog može preporučiti dalju medicinsku procenu. Ukoliko je bolest desni uznapredovala, zubar vas može uputiti kod parodontologa, specijaliste za bolesti desni.

Šta podrazumeva profesionalna nega kod upale desni?

Prvi korak u profesionalnoj nezi podrazumeva uklanjanje plaka, kamenca i bakterija. Struganjem se uklanjaju kamenac i bakterije sa površina zuba i ispod desni. Čišćenjem dela oko dna krunice zuba uklanjaju se bakterije, zaglađuje površina zuba, onemogućavajući dalji razvoj bakterija. Postupak se može izvesti pomoću stomatoloških instrumenata, lasera ​ili ultrazvučnim uređajem.

Nepravilno raspoređeni zubi ili loše postavljene krunice, mostovi ili druge zubne nadogradnje mogu iritirati desni i otežati uklanjanje naslaga tokom svakodnevne oralne nege.

Ružičasto i zdravo tkivo desni trebalo bi postići za nekoliko dana ili nedelja, samo ako se nakon temeljnog profesionalnog čišćenja nastavi dobra oralna higijenu kod kuće. U tome vam može pomoći stomatolog, predlogom efikasnog kućnog rasporeda dentalne higijene i redovnih profesionalnih pregleda i čišćenja.

Prevencija je pola zdravlja

Stručna stomatološka pomoć je neizostavna ukoliko se javi problem sa upalom desni. Međutim, upala desni može se preduprediti. Mere preventive mogu vam pomoći da stomatološki pregled ne bude stres, ne samo u pogledu eventualnog lečenja gingivitisa već čitavog dentalnog stanja usne duplje.

Mere preventive:

Pranje zuba najmanje dva puta dnevno – ujutro i pre spavanja – dva minuta (preporuka je pranje zuba se nakon svakog obroka ili međuobroka ili po preporuci stomatologa.

Potrebno je koristiti meku četkicu za zube (menjati je svaka tri do četiri meseca)

koristiti zubni konac najmanje jednom dnevno.

sredstvo za ispiranje usta kako biste smanjili plak između zuba.

Preporuka je i koristiti sredstvo za ispiranje usta kako bi se smanjio plak između zuba.

Redovne posete stomatolozima – jednom do dva puta godišnje.

Promene navika u ishrani- zdrava ishrana i upravljanja šećerom u krvi je važna za održavanje zdravlja desni. Izbegavanje cigareta je podrazumevano.

Ne preskačite redovne stomatološke preglede. Ako primetite bilo kakve simptome gingivitisa, zakažite sastanak sa stomatologom.