Zašto su zubni implanti najbolje rešenje na duge staze?

Pre ili kasnije, većina nas će se susresti sa gubitkom zuba. Razloga je puno: nezgode poput udarca ili pada, posledica nedovoljne higijene, bolesti (paradentoza ili hronična upala)…

Šta god bio uzrok, niko nije oduševljen kad ostane bez “perle biserne”. Pogotovo ako je neki od prednjih zuba- što itekako utiče na na naš izgled, samopouzdanje i način na koji nas drugi vide. Nije zanemarljiv ni nestanak nekog manje vidljivog zuba (petica ili šestica). Iako je deleko od očiju javnosti, rupa u vilici može povući sa sobom niz drugih komplikacija. Dodatni problem predstavlja kad se vremenom izgubi više dragih belih prijatelja. I ne mislim samo na osećaj uživanja u omiljenom jelu, koji često više nije isti.

Da li vam je poznato da nedostatk zuba direktno utiče na oblik lica? Samim tim i na lepotu. Evo i kako…

Ljudski mozak je programiran da mu se svidja simetrija, jer je to odlika koja predstavlja – zdravlje. Bilo koji  fizički nedostatak ili deformitet uzrokuje da  telo ili lice postane nesimetrično. Ljudski rod je evolucijski kodiran da tražimo zdravu osobu koja će nas pratiti kroz život i sa kojom ćemo izroditi jake i dugovečne potomke. A to se sve itekako vidi na licu.

Jednom rečju, što je lice više simetrično – lepše je. A ako je manje simetrično- pa onda i nije baš tako lepo!

Na primer, izvadim mi čika-Zuba donju levu peticu. “Jaka stvar!”- mislim se ja. Međutim, moji zubi se svim silama trude da popune nastalu prazninu. Počinju bukvalno da se pomeraju jedan ka dugom. Ako ništa ne preduzmem, četvorka i šestica će se vremenom približiti jedna ka drugoj. Ne mnogo, ali dovoljno da se meni lice pomalo izobliči. I više nisam lep kao nekada. Još ako nisam našao sebi lepšu polovinu za duže staze – ostaje mi samo da igram na upornost!

Nije lepota jedini problem koji nastaje vadjenjem jednog zuba. Evo pogledajmo ovu sliku dole.

Jasno se vidi da fali donja 6-ica, zar ne? Gornja 6-ica je godinama imala oslonac, nešto što bi držalo, tj. dalo podlogu. Sad toga više nema. I taj zub počinje da raste. Jasno se na snimku vidi kako napreduje i nije više u ravni sa ostalim gornjacima. Ovo znači – još jedan zub u najavi za vađjenje.

Kako se sve ovo može sprečiti? Imamo dva puta.

MOBILANA PROTEZA je prvi način. Potpuna, za celu vilicu. Ili parcijalna (delimična) – za one zube koji nedostaju.

To je jedno od jeftinijih i praktičnijih rešenja. U nekim slučajevima i jedino rešenje, zavisno od stanja preostalih zuba i same velične kosti. Neke od nelagodnosti sa kojima se ljudi mogu susresti po izboru ovog rešenja su:

• Nejasan i nerazgovetan govor (šuškanje)
• Pomeranje proteze, žuljanje, mogućnost da vam ispadne iz usta usred razgovora ili pri kijanju (rešava se upotrebom specijalnih smesa za lepljenje)
• Poteškoće kod žvakanja i osećaj da hrana više nema isti ukus… 

FIKSNA PROTEZA je drugi put ka zameni odbeglih bisera. Tu imamo ugradnju mosta ili ugradnju implanta.

Most

Kod ove metode, ugrađuje se veštački zub, koji je oslonjen na dva susedna zdrava zuba. Kao što pravi most ima stubove koji se zabijaju u obalu reke, tako i dentalni most koristi ove zdrave okolne zube za potporu.

Nezgodna stvar kod ovog rešenja je ta što potporni zubi (“stubovi”) treba da budu zdravi da bi držali ovu celu dentalnu konstrukciju. Ukoliko se jedan ot “stubova” pokvari ili razboli – jasno vam je da tu nastaju veliki problemi.

Implanti

Oni omogućavaju da se zameni zub koji nedostaje, bez ikakvog uticaja na one susedne. To pomaže da se vrati puna funkcionalnost vilice i da osmeh bude kao nekada. Do ovoga rešenja se došlo na isti način kao i do većine velikih pronalazaka- sasvim slučajno!

Sve je počelo davne 1952. godine. Švedski ortoped Per-Ingvar Brenemark je eksperimentisao sa novom metodom zarastanja polomljenih kostiju.

Na jednom belom zecu je ugradio nekakav optički uređaj, koji je trabalo da posmatra kako noga zarasta. Ta spravica je bila obložena jednim tada novim materijalom, koji je bio lak, a opet dovoljno čvrst – TITANIJUMOM.

Kada je došlo vreme da se “kamera”ukloni, primetili su da je titanijum srastao sa kostima. I to potpuno bezbedno, jer ga je telo “prepoznalo” i nije odbacilo. Ovaj proces su nazvali oseointegracija (en.wikipedia.org/wiki/Osseointegration)

Zubni implant u stvari zamenjuje koren zuba. To je taj titanijumski deo koji se ugradi (“ušrafi”) u vilicu. Na njega se kasnije nadogradi krunica, koja može izgledati kao originalan zub. A po potrebi se može  napraviti da bude i još bolji i funkcionalniji.

Da li će vam stomatolog specijalista predložiti da ugradite implante zavisi i od još nekih faktora:

• Lokacije zuba koji nedostaje;
• U kakvom je stanju vilična kost;
• Kakvog ste opšteg zdravstvenog stanja.

Neko je zbog bolesti izgubio sve zube i nije u mogućnosti da ih u potpunosti zameni implantima. U tom slučaju, svega par implanta mogu pomoći da se mobilna proteza bolje smesti u vilicu. I da postane mnogo prijatnija i udobnija za nošenje.

Kako izgleda ceo proces ugradnje implanta?

Specijalista će vam uraditi detaljan plan.

U pripremnoj fazi je moguće da ćete dobiti neke lekove da pijete. Ako je neophodno vađenje nekih zuba – i to će biti obavljeno. Po zarastanju rana, ugrađuje se sam implant. Kasnije se na njega ugradi krunica. I to je ukratko ceo proces.

Naravno, sve je veoma indivudualno. Zato se svakom slučaju pristupa profesionalno i pažljivo. Ugradnja implanta je jedna manja operacija i koristi se lokalna anestezija. Po završetku procedure mogući su bolovi i oticanja. Često se prepisuju lekovi protiv bolova i antibiotici. Kontrole mogu biti češće u prvim danima po završetku ugradnje. Uvek postoji verovatnoća da telo ne prihvati implant, ali sa današnjim znanjem i tehnologijom kojima raspolažemo, to je svedeno na minimum. Ceo proces može trajati od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Zašto je dobro imati implante:

• Lepo izgledaju. Potpuno prirodno, kao pravi zub. Zubni specijalista će vam pronaći vašu prirodnu nijansu, kako bi se implant lepo ukolopio;
• Neometana ishrana i žvakanje hrane – kao da opet imate potpuno ceo i zdrav zub;
• Udobnost korišćenja – bez straha da će proteza ispasti kad se najmanje nadate;
• Prirodan govor – bez šuškanja ili nepravilnog izgovaranja slova. Za razliku od mobilne proteze, implant stoji stabilno na svom mestu;
• Bolje sveukupno oralno zdravlje. Kod ugradnje implanta, ne utičemo na okolne zube. Nije potrebno “strugati” komšijske zube da bi se ugradio most;
• Dugotrajni su – mogu se koristiti godinama i godinama;
• Lep osmeh i veće samopouzdanje. Ljudi po ugradnji implanta shvate da nemaju više šta da sakrivaju pa krenu više da se osmehuju. Time se odmah i bolje osećaju, ljudi oko njih ih posmatraju pozitivnije;
• Fotogeničnost (mnooogoo lepše fotke).

Higijena implanata je ista kao kod prirodnih zuba: dva do tri pranja dnevno, konac, air floss, ispiranje vodicom… To što sada imate “veštake” ne znači da treba da se opustite i zaboravite na četkicu. Naprotiv- još više je potrebno voditi računa o zdravlju usne duplje, jer neki pacijenti mogu postati podložniji dentalnim bolestima.

Tekst: Aleksandar Milutinović

aleksmil76@gmail.com